Poštujte naše znakove i pravila!

Znate ono kako nas tješe da, kad smo jednom u normalnoj vezi, nema više igrarija, glume, natjeravanja, pravila? E pa lažu! Lažu ko psi! I dalje ima hrpa pravila i nismo mirni dokle god smo zajedno. Sve se pitam gdje je razlika kad si solo i kad nisi?

Tabu teme više nisu koliko ću pričekati da odgovorim na njegovu ili pošaljem svoju poruku, ali jesu s koliko sam njih prije bila, s koliko sam njih još u kontaktu, što sam sve u prošlosti prošla i naravno… koliko sam puta rekla da mi je bilo super u spavaćoj, a zapravo i nije baš bilo cvjetno.

Muški ego slobodno možete pospremiti u istu kutiju sa staklovinjem iz vaše vitrine. Ako ga okrznete u prolazu, počet će se trest i taman kad mislite, uf, za dlaku, ono će IPAK pasti dolje sa stola. Morate paziti kako ćete s njim. Osjetljivost jednaka našoj depilaciji bikini zone – ovisi o dijelu mjeseca i pozi u kojoj se nalazimo.

Kada im pričamo o bivšima (a to je ono kad nas baš pitaju: „Bože ne, zašto bi se ljutio, pa normalno da imaš prošlost, samo mi reci sve“), nedo nam Bog da im kažemo sve! Usporedimo te razgovore s razgovorima za novi posao. Svaki poslodavac željet će da o bivšoj firmi govorite dobro (ali realno, uz naglašavanje da je ova tvrtka mnogo bolja za vas) i da ste iz nje otišli dobrovoljno (jer ste znali da postoji više), te ono ključno: NISTE BILI ZADOVOLJNI  ONIM ŠTO STE DOTAD RADILI).

Što se konkurencije tržišta tiče… tu smo dosta slični. Smetaju i nama njihovi pogledi. Kao da ne vidimo kad im se pogledi lijepe, a usnice lagano oblizuju, pih! Ali mi smo mudre – MI ne radimo scene. Oni to jako ne vole. Ne vole nijednog tipa koji je zgodniji, popularniji, a prije svega fizički jači od njih. Samo, ako su mudri, oko toga će biti diskretni.

S godinama sam skužila i da nas znaju mnogo bolje nego što mi mislimo – od toga koliko madeža imamo na lijevoj ruci do toga da volimo nositi borosane. I ne vole kad im se detaljno predstavimo. Prezenterski. Opišemo ono za što znamo da ljudi obožavaju kod nas i pomalo skrijemo ono na što baš nismo ponosni. Tu je bolje zašutjeti – oni već znaju naše mane, a ako su i dalje ovdje, znači da su im puno milije naše draži. Znaju oni jako dobro jesmo li mi poduzetne, sentimentalne, sramežljive il odvažne. Samo što ne znaju kako s nama razgovarati.

Neki dan sam prisustvovala razgovoru svoje frendice i dečka. Vrlo smiješan prizor.
„Bok cure…“ reče on i primi je za ruku. „Ljubavi, kakav ti je to lak?“
„Novi, zašto?“ reče ona zbunjeno dok skriva ruku.
„Pitam bezveze, nisam ga dosad vidio.“
Ni ne sluteć' što će sad izazvati, nasmiješi joj se nevino.
„Poklonit ću ti manikuru za ročkas. Onaj gel il kak već vi to zovete.“
Muk. I to dugi. Ja isto šutim. Veeeeliki neugodnjak. Odjednom ona zgromi: „MOLIM?! Jel ti to želiš reć da ja ne držim do sebe?!“
Zbunjen pogled s druge strane.
„Ma otkud ti sad to? Pa jesi normalna?“
„Jesi ti normalan?! Kažeš mi da ćeš mi platit moje nokte. MOJE NOKTE! Pa platit' ću si ih sama, ako ću htjet'! Šta fali mojim noktima?“
„Ali, ljubavi, pa nisam rekao da fali, samo sam ti htio poklonit' nešto što voliš.“
„Misliš nešto što mi treba, jel'? Jer sam se zapustila, jel'da?“
„Ma dobro koji ti je, pa 'ko ti je reko da si se zapustila?!“

I tako ja sjedim, razmišljam da li da odem dok ona vrišti na njega, on je izbezumljen, ne zna jel' bi se ispričao il' naljutio, a meni, bezobrazna li sam, ide na smijeh jer u glavi vrtim da je to jedna od onih situacija u kojem se jedan razgovor događa u stvarnosti, a onaj drugi u našim ženskim glavama.
Nekako se stvar smirila, on ju je uvjerio da je s njenim prstima i udovima sve u redu, a ona je shvatila i pojasnila mu da nije bitno što je on rekao, već KAKO je to rekao.

Muškarcima je bitna veličina i bitno je da mi mislimo da nije bitna, a njima kažemo da to kod njih ionako nije bitno jer problema nemaju, a oni moraju znati da mi ne podnosimo kad smo „slatke“ jer njima moramo biti predivne i preseksi. Ne pričajte prljave detalje iz vaše prošlosti za koje ste sigurni da ih nemaju od koga drugog čuti, a oni nek nama ne spominju PMS koji nam uvijek stave pod nos kad god smo živčane. Ne skrivajte cipele od njih u gepeku jer je to djetinjasto i ne skrivajte da volite zapaliti; oni s druge strane nemaju pravo prigovarati na to koliko trošimo sve dok to nije njihov novac i ne bi se smjeli osjećati izigrano kad kod vas požele gledati tekmu.
Poštujmo ova pravila i bit će nam kao u bajci: živjeli su dugo i (većinom) sretno do kraja života!

Pusa,

Iva