Evo, ipak problem..! :)

Tnx Didi... :) Ma hvala vam svima. Dobila sam par natuknica, razna iskustva.. vidjet cemo. Mora se ici naprijed, bez obzira kakvi problemi bili i koliko tesko ih je rjesiti ...
Kazem, sve se moze... i da sam ipak sretnica na neki nacin, jer si pokusavam zamisliti situaciju kod frendice malemarte (post je stavila) i u takvoj situaciji bih pukla, pa bi cak i batina radila... naravno, ukoliko psiholog ne uspije... Ocito je kako baljezgam sad...

• 0
• 0
• Odgovori

uf nije ti lako  i mene to čeka.Moja kćer je već sada jako tvrdoglava i svojeglava..i glava me već sada boli kad se sjetim što me sve čeka..Moraš biti dosljedna,kažnjavaj ih na način:nema izlaska,kompa,nešto što vole..i ako se recimo potrude i isprave jedinice nagradi ih nečim što bi htjeli ili voljeli.Ne kažem da ih trebaš podmititi iako katkad i meni to dođe ponekad kad sam na rubu s živcima.Ali recimo za trud-nagrada.Motiviraj ih nečim,znam da je lako reći al treba i napraviti i biti u tvojoj koži.Želim ti sreću.Drž se.

• 0
• 0
• Odgovori

uf nije ti lako  i mene to čeka.Moja kćer je već sada jako tvrdoglava i svojeglava..i glava me već sada boli kad se sjetim što me sve čeka..Moraš biti dosljedna,kažnjavaj ih na način:nema izlaska,kompa,nešto što vole..i ako se recimo potrude i isprave jedinice nagradi ih nečim što bi htjeli ili voljeli.Ne kažem da ih trebaš podmititi iako katkad i meni to dođe ponekad kad sam na rubu s živcima.Ali recimo za trud-nagrada.Motiviraj ih nečim,znam da je lako reći al treba i napraviti i biti u tvojoj koži.Želim ti sreću.Drž se.

• 0
• 0
• Odgovori

Istina. Uhvatim se ponekad da se jako podsjetim na svojustaru, haha.. horror :))
Treba znati kad biti frend, a kad roditelj. Ljubav je jaca d svega, pa ponekad prevagne to da budes frendica svojoj kceri... tanka je linija
Ma nas dvije o svemu, tome sam tezila i tako sam ih oboje ucila, na otvorenost, razgovor... nema mame na svijet kao sto sam ja.. njihove rijeci. Svi njihovi prijatelji kod nas... :))
Mislim da nije to... hmm hmmm...

• 0
• 0
• Odgovori

puno priče, živaca i strpljenja a isto tako se mora znati tko je roditelj a tko dijete...svatko ima svoje obaveze i mora ih ispunjavati i održavati.

Djeci trebaju granice u bilo kojem pogledu. I treba biti konzekventan i dostojan svojih postupaka i riječi.

Treba znati i oprostiti, i priznati svoje greške i usmjeriti na pravi put, te uvijek objasniti svoje postupke.

NA kraju svega, djeca su naše ogledalo i mi sve više sličimo našim roditeljima što smo stariji

• 0
• 0
• Odgovori

meni je mama uijek bila frendica, imala sam i ja period kad me bilo briga asm za dečke i izlaske al je ona uvijek pričala sa mnom i neznam možda što sam ja taka osoba pa znam šta je dobro i šta nije nisam imala većih problema...
mislim da je dosta pomoglo kaj su moje cure mogle uvijek doć kod mene i mama ih je znala i pričala sa njima i uijek je znala koja do nas ima dečka i sve to... još joj i danas sve govorim kad se vratim sa kave...

možda da tak probaš nemam pojma.... znam da je meni drago da imam takvu mamu kakvu imam i da s njom mogu o svemu...

• 0
• 0
• Odgovori

Shiry,
kao moj brat i ja. Totalno razliciti, totalno drugim zivotnim putevima smo isli. Iako ni mi nismo bas stari... on 30, ja 32,5 ... :) heheh..
Stvar je odgovornosti. Nije bitno koliko godina imas... 16, 20, 35, 40... taj osjecaj biti odgovoran za svoje dijete/djecu je jedinstven, jer oni su ipak naj naj najbitniji u cijelom univerzumu. Nije bilo tako davno kad sam i ja imala 13, kao moja kcer, ali jednostavno je malo doslo do promjene u prioritetnoj listi kod nje. sad su prvi decki ... eh eh... i kao roditelj ne mogu protiv sebe i nekih pravila, a kao frendica joj.. gle, sad je vrijeme da budem roditelj i nema popustanja, jedino sto je ona jako tvrdoglava i bojim se kako cemo ipak ratovati nas dvije jos neko vrijeme, uhh....

• 0
• 0
• Odgovori

iz perspektive mlađe osobe, velika sam mamina maza a imam 26,
uglavnom mi u osnovno nismo vodile rat iako nikad nisam učila sve sam prolazila bez problema sa 4,5.... upis u srednju su pustili meni na volju i nisam požalila iako sam 2 put imala većih problema sa profesorima, ali sve sam rješila i na maturi bila 5 najbolja u razredu a izlazila sam i sve imala dopušteno...

tako je i brat krenuo al onda krajem osnovnjaka počeli problemi i problei kod upisa i dalje sa učenjem i problemi problemi problemi.... neznam kaj mu sve nisu raili i na kaj su ga sve tjerali, probali i milom i silom i onda je mami prekipilo u 4 srednje i rekla neka ti sa voljom, maturiraj il ne, ja ne želim znat... prije tog je išla svaki tjedan na info (meni ako 1 mjesečno) i onda 4 mjeseca prije kraja nogom nije kročila u školu... rezultat, ispravio svih 7 jedinica sa polugodišta i maturiro je nekako...

eto ovo bilo za primjer, isti roditelji i u startu isiti odogj ako daju različite rezultate...

• 0
• 0
• Odgovori

evo primjera .moj mlag sin me danas optuzuje da sam ga previse stitila sto je i istina..iako je zavrsio 2 faxa nemoze izaci na kraj sa seljacinama koji su zavrsavali faxove preko veza..

• 0
• 0
• Odgovori

pa da, al mislim da nikad nisu pustili da sama pogriješim nebi došla do tog zaključka..tek sam valjda s 19 skužila da nam roditelji žele dobro

• 0
• 0
• Odgovori

Ljubav roditelja zna najerati na jaaaaako cudne reakcije i odluke, pretjerane mozda, a da toga nisu svjesni. Danas vise ni ne znas sto je to "normalno"... mda... i gdje su granice :)
Premali su da ih pustim da "zive", preveliki da im svaki dan tupim vjecno iste fraze jer to ocito nicem ne vodi. A ovisi i o danu kako smo raspolozeni...
Ipak vrijedi i poslusati starce koji put... jel da Tom? :))

• 0
• 0
• Odgovori

ma, ja kad se sad sjetim koliko su me odgovarali moji od veterinarske škole, naravno da ih nisam slušala--(ma kaj vi znate), i naravno da sam požalila, već u 2,om srednje,,,ali kaj ,,tak je očito, svi mi sa 15 mislimo da smo najpametniji i da su svi protiv nas

i opet neznam da su neznam koju metodu promijenili dali bi išta mogli,,,valjda se moramo sami  opeći

• 0
• 0
• Odgovori

Ustvari i ne postoji recept za odgajanje djece..koliko god se mi trudili oni budu ono sto zele a kada shvate onda je kasno..

• 0
• 0
• Odgovori

Drugacija su sad vremena....tesko je biti roditelj...ma koliko se trudili ipak gledaju oko sebe i usvajaju stvari koje nebi trebali...a mi  ih nemozemo gledati kako pate pa popustamo u odgoju misleci da ih tako necemo povrijediti...sretni smo samo kad su oni sretni i zivimo njihove zivote...

• 0
• 0
• Odgovori

Ma znam da nisi, Fily..  samo sam htjela povuci paralelu od odgoja kakav sam ja imala. Nisam ispala savrsena, ali moja mama nije imala sa mnom toliko problema (sto se skole tice, hehe :) ) kao ja s malom kojoj nije sve dopusteno ipak. Znas li da joj u jednom momentu nisam imala sto uskratiti, jer joj je bilo zabranjeno ama bas sve... Pa ne mogu djetetu uskratiti da jede i dise... hehehe.. iako malo manje klope joj ne bi skodilo radi kila viska..

• 0
• 0
• Odgovori

oprosti Lady nisam znala
i nisam mislila da treba djecu tuci nego im uskratiti neke stvari .... neka ih zasluze ...

• 0
• 0
• Odgovori

Heh... da. Sve sam probala, sve prosla.. stavila cak na papir---NACRTALA joj. Naravno, nema odaziva (saznala na informacija za 6 zakljucenih komada na polugodistu). Napravile raspored ispravljanja, rokove, termine.. naravno da ih se ne drzi :( Moja mama je imala jedan nacin rjesvanja svih, ali svih problema.. uzmi sibu, kuhacu bilo sto.. i udri. Ozbiljna sam, nije smijesno Nikad nisam niti necu tako, ali ne mogu se ne pitati u cemu sam onda zafrknula stvar?! Mala ce sad 13, mali 11,5 god.
Maja, ne kazem da mi ne bi uspjelo tako, ali me je jako strah ako pustim da bude po njenom, gotova je ona i njena buducnost. Samo joj decki sad u glavi... A za srednju se gleda i 7., ne samo 8.... ako ga prodje.. uhhh...
Leady, znam how u feel..
Filimena... muz otisao polovinom prosle godine, sporazumno, nakon 12 god braka. Sad si mislim kako sam trebala to davno rjesiti, jos kad su poceli problemi i pitanja hocemo li dalje ili ne tako da od njega nema bas puno, kako nije bilo i dok smo zivjeli zajedno. Svaki 2. vikend, polovina praznika su klinci kod njega i to je to...

• 0
• 0
• Odgovori

imam isti slučaj...sin u 6 razredu...popustio...sve je sad loše-od ocjena do ponašanja....čak me i učiteljica u školu zvalazabranit mu sve..? i jesam...nije pomoglo..a tu je još i sin u 3 razredu i mala beba od godinu dana....i otac je tu negdje....više nije nego je...sve na mojim leđima....polako pucam....

• 0
• 0
• Odgovori

A gde je otac u ovoj prici?
Inace se slazem da treba  malo s njima ostrije razgovarati a ne dopustiti im sve...

• 0
• 0
• Odgovori

ja mislim da od price prevec nebude nis, moji su meni tatrljali u 7 razredu ja ih slusala nisam nista

e onda u 8 su me pustili na miru i i imala sam 100 put bolje ocijene i upisala zeljenu srednju, nekad su dobri i ti kontraefekti

• 0
• 0
• Odgovori

Nažalost baš to treba s djecom imati strpljenja, objašnjavati im i pričati. Imam ih troje i bude svega, ali ne treba se dati. Pred njima treba biti čvrst, ne popuštati, ponekad i ucijeniti i ograničiti ih. Nije lako, ali sigurna sam da će se trud na kraju isplatiti. 

Što se tiče upisa...ja samo krenem s pričom što želiš biti u životu i što želiš imati. Ispričam par primjera iz okoline o teškoj situaciji jer nisu dobro učili. Pričam, pričam, pričam,...

• 0
• 0
• Odgovori