pomoooooćććć
02.01.2012 15:12
Evo ovak ide moja priča...bila sam u vezi s dečkom 4 godine i sad je otišo.Prošlo je 2 tjedna već,i znam da je malo,ali jednostavno se nisam pomaknula s mrtve točke.Imamo zajedničko društvo,idemo na isti faks,u iste grupe na faksu,išli smo zajedno u srednju školu,a sad ko da je umro.Ne mogu prihvatit činjenicu da ga nema.Najteže mi je zato što je prekid došao odjednom,i zato što smo oboje plakali i kad je odlazio,njemu je to bilo kao neka obaveza,nekakvo pravilo da mora prekinut.Puno puta u te 4 godine smo mi na neki način prekidali.To je bilo kao u afektu,nisu to bili prekidi,ali znalo je bit ovak teških situacija.Imali smo jednu pauzu od 4 dana,nismo se čuli,vidjeli,ništa...on je htio tu pauzu da vidi na ćemu je...zato mi je ovo još teže prihvatit...Reko mi je:znam da ću se lupat po glavi zbog ovoga,nije bio siguran kad je odlazio,i kasnije je rekao da nezna jel to prava stvar...ali da je sam sebi reko da kad mu drugi put bude trebao mir da će otić zauvijek jel ne zeli više pauza...kaze da dosad uvijek je pokleknuo,uvijek smo se pomirili...on je to htio,al zeli kao jedanput odrzat riječ.Uopce neznam kaj da radim,svi oko mene kazu da ce se vratit,svi vjeruju u nas,ali ja ne...sumnjam u to.I ne drzim se za nikakve nade niti slamke,trudim se na najbolji način to prihvatit,al nejde mi.Uopce ne mogu zamislit da se to dogodilo.Kazu mi ljudi da se drzim super,a ja zapravo iznutra umirem.Ne prode dan da ne plačem,da ga se ne sjetim.Poznam sve njegove navike,prijatelje,svu rodbinu,obitelj,sveee...Ne mogu pobjeć.Mogu se družit s ljudima,mogu se trudit,mogu bježat,mogu se pravit,mogu glumit,al nista ne pomaze.Culi smo se tu i tam nesto sitno,i on svoj obrambeni mehanizam i svoju hladnoću stavlja ispred svega.Ko da se boji da ne poklekne.A ja samo zelim bit s njim.Nedavno smo proslavili 4 godine,nakon toga jos mi je reko da on nikad nece otic,da se toga ne bojim...I sve se činilo ok.I posvađali smo se za vikend i to je prelilo čašu,i on je tad odlučio.Ali ja ne mogu reć niti jednu lošu riječ o njemu,on je sve ono kaj sam ja oduvijek željela,kad bi ko klinka zamišljala princa,jednostavno je on taj.Znam njegove mane i ovo nije zaljubljenost,i dalje ga volim.I čini se ko da je svakim danom sve teže i ko da ga volim sve više.U subotu mi je rođendan i on je jedina želja koju imam... 
hvala na savjetima i pomoci,i voljela bi da je sve imalo pomaka,al ovak...
